Категорија: Celebration

Помоћница министра просвете, науке и технолошког развоја за дуално образовање проф. др Габријела Грујић посетила је компанију ФПМ Агромеханика, а преговорима су присуствовали власник компаније Љубинко Гобељић и представници Машинског факултета Универзитета у Нишу – декан др Ненад Т. Павловић и продекан за сарадњу са привредом др Предраг Јанковић.

            Тема разговора је био начин убрзаног укључивања младих инжењера у систем дуалних студија које би им обезбедиле сигуран посао одмах након завршених студија.

            Помоћница министра изложила је све бенефите Закона о дуалном моделу студија у високом образовању који је усвојен 2019. године, а односе се на повећан фонд сати учења кроз рад у складу са студијским програмом, начину креирања уговор и нових студијских програма који би били у складу са савременим технолошким развојем и потребама наше привреда.

            Власник компаније Љубинко Гобељић изразио је дугорочну потребу за високошколским кадровима, а посебно машинским инжењерима, инжењерима металургије и електротехнике. Декан Машинског факултета је поздравио ову одлуку, а студенти ће у најкраћем временском периоду имати прилику да посете фабрику, сагледају услове и потпишу прве уговоре о сарадњи.

Развојем дуалног образовања и на нивоу високошколских установа пружамо и студентима могућност да у активном процесу учења кроз рад у компанији који је део студијског програма и носи део ЕСПБ бодова могу да стекну вештину управљања знањима и да стеченим квалитетом компетенција буду одмах и запошљиви, закључила је помоћница министра.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић и први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић  присуствовали су данас донирању паметне клупе Основној школи „Кнегиња Милица“ на Новом Београду.

Паметне клупе ђацима ОШ „Кнегиња Милица“ поклонио је кабловски оператер Супернова у оквиру пројекта „Паметне клупе за основне школе“, који је покренуло Министарство просвете, науке и технолошког развоја у сарадњи са компанијом „Strawberry energy“.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је да дигитализација и образовање остају међу кључним приоритетима Владе. Брнабић је најавила да ће Влада много више пажње посветити предузетницима и улагањима у стартап и иноватовне компаније, али и вези великих компанија и стартапова.

Она је истакла да ће се до краја ове, као и 2021. године, тражити додатни начини за стимулисање иновативности и стартапова, који на најбољи могући начин промовишу Србију у свету и показују шта све домаћа памет може да створи.Такви подухвати су, како је оценила, инспирација за ученике да се баве предузетништвом.

Према њеним речима, увођење програмирања и предмета Дигитални свет у школску наставу је веома значајно, тако да ћемо 2021. године имати прву генерацију основаца са знањем свих најважнијих програмских језика.

У томе је наша предност у односу на земље региона и Европе, објаснила је премијерка и додала да су наредни важни кораци област вештачке интелигенције и дигитализација здравства.

Први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић рекао је да је паметна клупа симбол великог охрабрења и симбиоза домаћег знања и потребе стицања знања ученика о дигитализацији, као и потврда здраве оријентације претходних влада да се дигитализацијом пробијамо на светска тржишта.

Он је нагласио важност дигитализације образовања и стицања дигиталних компетенција, а донацију паметне клупе оценио је као позитиван пример сарадње образовног система и друштвено одговорне компаније.

Ружић је, поводом плана да се паметне клупе поставе у бројним школама у Србији, изразио наду да ћемо имати још 99 оваквих прилика на добробит наше деце.

Помоћник директора ОШ „Кнегиња Милица“ Милета Васовић указао је на то да ће квалитет рада бити подигнут на виши ниво применом нових технологија и алтернативних извора енергије, а да ће паметна клупа додатно мотивисати ученике за рад.

Координатор за интернет и мултимедију „Телеком Србија групе“, у оквиру које послује Супернова, Владимир Лучић рекао је да ће овај кабловски оператер паметне клупе донирати за још десет основних школа широм Србије, наводећи да оваквим донацијама компанија жели да допринесе процесу дигитализације у Србији.

Паметне клупе које красе 70 градова у 30 земаља биће део понуде и ђацима у Србији, потврдио је он и најавио већа улагања за дигиталне пројекте у наредне две године.

Оснивач компаније „Strawberry energy“ Милош Милисављевић објаснио је да је жеља те компаније да унапреди јавне просторе и да се ученицима приближе модерне и паметне технологије јер је дигитализација основа свега.

Паметна клупа, поред тога што омогућава пуњење више мобилних телефона истовремено захваљујући соларној енергији, обезбеђује повезивање на интернет и коришћење различитих едукативних и информативних садржаја.

Све паметне клупе поседују и платформу за ђаке са лекцијама, тестовима знања, едукативним играма и другим занимљивостима, а на информативној страници, којој се приступа приликом повезивања на интернет, ученици могу да се информишу о актуелностима и распореду наставе.

Први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић одржао је данас први састанак са председницима четири репрезентативна синдиката у просвети  – Валентином Илић из Синдиката образовања Србије, Слободаном Брајковићем из Синдиката радника у просвети Србије, Јасном Јанковић из Уније синдиката просветних радника и Томиславом Живановићем из Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“.  

Министар Ружић навео је да је због настале ситуације изазване пандемијом вируса Ковид-19, образовни систем додатно оптерећен и представља, поред здравства, најосетљивији систем. Похвалио је рад просветних радника који су исказали спремност да се настава редовно одржава и да како наводи, „успемо што је мало ко успео у Европи, да школска година почне на време, да се одвија без прекида, као и да се како просветни радници, тако и ученици, понашају одговорно и поштују мере заштите“.

Будући да долази са места министра државне управе и локалне самоуправе, где је координирао реформом система плата, Ружић је истакао значај те реформе за фер и транспарентну расподелу средстава и уважавање запослених, а на питање представника синдиката о наставку преговора, министар је истакао да ће се они наставити у договору са ресорним министарствима.

Секторска повећања у претходним годинама показала су јасан однос државе према просветним радницима, рекао је министар истичући да је образовање кичма једне државе у које се стално мора инвестирати.

Нисмо супростављене стране, већ партнери. Желим да отворим здраву комуникацију, да се разумемо, споразумемо, да отворимо дијалог и да заступамо интересе запослених у просвети и подигнемо квалитет образовања,истакао је  министар Ружић.

Представници синдиката пожелели су министру добродошлицу, предочили проблеме са којима се сусрећу и изразили наду да ће их заједнички решавати.

Не одустајући од највеће научне прославе у Европи ни ове године, 11. Европска ноћ истраживача биће одржана 27. и 28. новембра 2020.године у виртуелном окружењу, доносећи путем интернета бројне научне изазове, дигитални лов на благо, експерименте, предавања и дружења са научницима.

Помоћник министра просвете науке и технолошког развоја за међународну сарадњу  Александар Јовић истакао је да  Министарство просвете, науке и технолошког развоја пружа подршку организаторима овогодишње Европске ноћи истраживача у Србији.

Честитамо им на истрајности и захвални смо на уложеним напорима да се и у време глобалне кризе изазване пандемијом заразне болести Ковид-19 нађе начин да се „највећа научна прослава у Европи“ и ове године организује, онако како епидемиолошка ситуација и мере надлежних органа дозвољавају, у виртуелном окружењу, навео је Јовић.

Према његовим речима, Европска ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма „ХОРИЗОН 2020“ који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма Марија Склодовска-Kири.

Учешће научника у оваквим програмима је од пресудне важности за даљи развој науке. Научници из Републике Србије били су веома успешни у програму Хоризонт 2020 и зато Министарство у овом периоду преговара о учешћу Србије у новом програму Хоризонт Европа који почиње 2021. године а у циљу обезбеђивања што бољих услова учешћа наше научне заједнице, рекао је Јовић.

У години која протиче у знаку и даље актуелне пандемије, организатори Европске ноћи истраживача одлучили су да удруже снаге и радозналцима свих узраста широм Србије понуде научни програм који ће бити доступан кроз свега неколико кликова. На овај начин Европска ноћ истраживача доћи ће до сасвим нове публике, чак и у местима у којима се до сада није одржавала. С друге стране, старији посетиоци биће у прилици да се подсете проверених, добро познатих научних авантура, али и да открију неке сасвим нове, посебно припремљене за виртуелно окружење.

Сви садржаји  и дешавања  овогодишње Ноћи истраживача, као и целокупан програм могуће је видети на сајту www.nocistrazivaca.rs

Машински факултет у Београду свечано је обележио два важна датума у својој историји – 72 године постојања и 147  година од увођења високошколске наставе у области машинства у Србији.  

Честитајући Машинском факултету 72. рођендан, министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије Бранко Ружић је поручио да су научно-технолошки напредак и улагање у науку кичма развоја сваког друштва.

Он је  на свечаности поводом дана Машинског факултета у Београду, истакао да су темељи образовања у тој области постављени још 1863. године када је Универзитет у Београду донео одлуку о увођењу машинских предмета и указао да машинске инжењере школоване у Србији данас траже широм света.

Машински факултет је  деценијама уназад  давао врхунска теоријска и практична знања инжењерима. Чињеница, да је томе придодато и оно што се назива практичним компетенцијама и меким вештинама, на најбољи начин говори о спремности Факултета да иде напред и студентима обезбеди савремене методе учења и веће могућности. Зато ми је драго да је у фокусу образовања, управо, студент, нагласио је министар Ружић.

Осврнувши се на експозе премијерке Ане Брнабић, министар је рекао да ће ресорно министарство и Влада Републике Србије радити на стварању услова да се стручњаци врате у земљу.

Сматрам да су и претходне владе доста покренуле, али доста тога имамо и да завршимо, нагласио је он.

Говорећи о четвртој индустријској револуцији,  министар Ружић изразио је наду да она неће довести до дехуманизације друштва већ да ће бити полуга која ће помоћи да се читава планета још више у вредносном систему усагласи с технолошким развојем, али да се не забораве етика и морал.

Наводећи да је пандемија ковида-19 увела неке „нове реалности“ у образовање и променила парадигму учења, Ружић је указао да се преко ноћи прешло на онлајн платформе и да је држава успела брзо да одреагује.

Декан Машинског факултета проф. др Радивоје Митровић говорећи о иновацијама у образовном и научном раду Машинског факултета он је нагласио да је последњих година много тога урађено на унапређењу квалитета свих сегмената пословања факултета, у складу с глобалним трендовима и потребама привреде.

Следећи мото „изврсност сада и у свему“, окренули се најбољим студентима, који ће својом креативношћу, развојем нових производа и технологија допринети привредном развоју земље и много већој стопи раста друштвеног производа. Веома смо поносни и на сарадњу с привредом и међународну научну сарадњу. Наш циљ је да кроз подизање квалитета наставе, квалитета научно-истраживачког рада, квалитета и обима сарадње с привредом и међународне сарадње направимо нови квантни скок који ће наредне генерације даље развијати, истакао је, између осталог, проф. Митровић.

Ректорка Београдског универзитета проф. др Иванка Поповић навела је да је 2020. година била изузетно изазовна за све чланице Универзитета, не само због пандемије, али је, каже, Универзитет показао снагу да може да се прилагоди и да одговори на све изазове.

Tо охрабрује да ћемо и ово стање пандемије која постаје део нашег живота сада успети да превладамо, истакла је Поповић. Она је указала да је направљен веома велики помак када су у питању технички факултети, с обзиром да је БУ примљен у удружење које окупља најбоље универзитете из области техничких и природних наука.

Према њеним речима, то је свакако велико признање, с обзиром да се чланство у том удружењу добија искључиво по позиву..

Не бих се освртала на финансијске аспекте око тога шта нас ограничава да радимо више, али верујем да ће бити прилике да о томе разговарамо с новим министром и верујем да ћемо  успети да оптимизујемо средства да универзитети могу да пруже максимално у овим околностима, рекла је Поповић.

Председник Српске академије наука и уметности, проф. Др Владимир Костић рекао је да је Машински факултет, који су завршиле хиљаде студената, храм и да би то свака власт требало да зна.

Са огромним поштовањем желим да одам признање свима вама који сте те студенте избацивали са дипломом у рукама и слали их не само по Србији, него по читавом свету. Машински факултет је врста бренда Београдског универзитета и то није куртоазија, поручио је академик Костић.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић преузео је дужност од досадашњег министра Младена Шарчевића. На састанку, приликом примопредаје предат је Извештај о раду министарства. Досадашњи министар упознао је министра Ружића о резултатима рада Министарства и активностима које су у току. 

Министар Ружић истакао је да му је част да је по трећи пут министар у Влади Републике Србије и да овако велики ресор просвете и науке представља изазов, али се нада да ће сва отворена питања уз добар тим решити.

Шарчевић је пожело срећу у даљем раду и нагласио да у Министарству просвете, науке и технолошког развоја раде професионалци и кадар веома посвећен подизању квалитета образовања и науке.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић изјавио је данас да нови образовни стандарди представљају услов за иновирање наставних програма и методике наставе и треба да допринесу већем квалитету образовања, што је и стратешко опредељење ресорног Министарства.

Почињемо да се бавимо оним што српско образовање очекује већ дуже време. Желимо да направимо боље резултате, јер међународни резултати ученичких постигнућа нису онакви какви желимо да буду. Државна матура, платни разреди и нови стандарди су полуге које образовање треба да промене на боље, рекао је министар Шарчевић обраћајући се наставницима основних и средњих школа и универзитетским професорима који учествују на скупу поводом почетка рада на развоју и унапређивању образовних стандарда.

Министар је истакао да ће израда нових стандарда образовања бити на добробит у ученика и наставника, те да наставници и професори дају велики допринос да се стандарди подигну, како би се омогућило ђацима да лакше и брже уче и да се усмере ка функционалним знањима.

Он је најавио да ће након израде стандарда уследити иновирање програма наставе и учења, уџбеника, завршних испита у основној и средњој школи.

Министар Шарчевић захвалио се Европској унији која подржава Министарство просвете, науке и технолошког развоја када су у питању пројекти  у образовању.

Вођа тима Пројекта државна матура Грегор Мохорчић рекао је да су стандарди веома важни, не само за основну и средњу школу, него и даље за живот.   Он је навео да  је циљ да ученици на крају средњошколског образовања достигну унапређене стандарде у погледу примене знања.

У сарадњи са експертским тимовима Пројекта државна матуре и Редис 2030 (Подршка ЕУ реформи образовања у Србији), Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања је осмислио нови концепт за развој образовних стандарда. По том концепту, поред развоја специфичних предметних компетенција, фокус ће бити и на развоју општих предметних и кључних компетенција и функционалне писмености код ученика.

Представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Банке за развој савета Европе (ЦЕБ) одржали су у четвртак, 15. октобра 2020. године видео конференцију о напретку пројекта „Образовање за социјалну инклузију“.

Пројекат се реализује на основу уговора о зајму који је Република Србија закључила са Банком за развој савета Европе. Укупна вредност зајма износи 28.500.000 евра, док је рок за реализацију 31. новембар 2021. године.

Техничка мисија овог пројекта обухватила је анализу постигнутих резултата у реализацији пројекта, статус текућих подпројеката и план имплементације подпројеката до краја 2021. године, када је планиран завршетак свих пројектних активности.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић  рекао је да задовољан степеном реализације пројекта, али и квалитетом изведених радова на објектима.

Он је истакао да је један од приоритета Министарства улагање у инфраструктуру и да ће у наредном периоду наставити улагања у ученичке и студентске домове, али и у факултете и високе школе.

До сада је у оквиру пројекта „Образовање за социјалну инклузију“. инвестирано у изградњу, реконструкцију и опремање 13 домова за смештај ученика и студената чиме је капацитет тих установа проширен за 2.620 нових места.

Инвестирано је у седам домова за смештај ученичка – у Свилајнцу, Трстенику, Крагујевцу, Чачку, Шапцу, Лесковцу, Београду чиме је обезбеђено укупно 1.523 нових места за смештај ученичка.

Инвестиције у изградњу, реконструкцију и опремању шест домова за смештај студената реализоване су у Крагујевцу, Суботици, Чачку, Ужицу, Палићу и Београду где је капацитет установа повећан за укупно 1.097 места за смештај студената.

У оквиру овог пројекта у 2021. години планирана је изградња и опремање објеката три ученичка дома у Пожаревцу, Сјеници и Београду. Овим инвестицијама биће омогућено  још 508 нових места за смештај ученика и 150 нових места за студенте у Студентском одмаралишту на Палићу.

Конференцији су поред министра Младена Шарчевића присуствовали и помоћница министра за студентски и ученички стандард и инвестиције Споменка Симонић и представници јединице за управљање пројектом „Образовање за социјалну инклузију“.

Конференција астронома Србије (19. Serbian astronomical conference) која окупља  научнике из астрономије и сродних области из земље и иностранства. отворена је у уторак, 13. октобра 2020. године у свечаној сали Српске академије наука и уметности (САНУ).

Отварању конференције присуствовали су помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја за међународну сарадњу и европске интеграције др Александар Јовић, генерални секретар САНУ академик Зоран Кнежевић и декан Математичког факултета Универзитета у Београду проф. др Зоран Ракић.

Отварајући конференцију Јовић је истакао да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја у претходне две године уложило велике напоре да обезбеди још здравији и ефикаснији правни оквир и финансијске инструменте за подршку науци и истраживању у Србији, као и да ће овакве активности, које спајају научнике из Србије и дијаспоре, увек имати подршку Министарства.

Конференција астронома Србије је национална конференција са међународним учешћем.

Конференција се одржава онлајн од 13. до 17. октобра 2020. године. Поред српских астронома, у раду конференције учествује и велики број научника из дијаспоре, као и из Кине, Уједињеног Краљевства, САД, Украјине, Португала, Канаде, Аустралије, Пољске.

Шеф Делегације ЕУ Сем Фабрици отворио је дводневну конференцију „Сарадња Србије и ЕУ – Стварање могућности за унапређење образовања кроз Еразмус плус програм“ и поручио да је Србија од 2019. године, тиме што је постала пуноправна чланица у том програму, у области образовања већ део Европске уније.

Фабрици се у уводни део конференције укључио преко „зум“ платформе. Он је том приликом рекао да је много младих људи из Србије прошло кроз „Еразмус плус“ и истакао да тај програм представља део пута Србије ка ЕУ.

Он је рекао да је Србија део различитих образовних програма и да је 10.000 младих људи, студената, просветних радника било део програма мобилности кроз Еразмус плус од 2019. године.

У том смислу, Србија је већ део ЕУ, казао је Фабрици и навео да је у програму учествовало 1.220 образовних институција, а да је за то издвојено више од 70 милиона евра.

Такође, кроз програм је од 2019. прошло 300 студената и професора који су из ЕУ дошли у Србију.

Фабрици је оценио да је настављање финансирања програма Еразмус плус снажна политичка порука ЕУ и додао да ће бити покренут и нови програм у оквиру новог буџета, али да ће се и са 100 милиона евра покрити период на који је пандемија коронавируса негативно утицала, за шта је крајњи рок за пријаву на позив 29. октобар.

Фабрици је охрабрио Србију да настави да учествује у пуном капацитету, као пуноправна чланица у програму Еразмус плус и у будућем периоду.

Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Александар Јовић истакао је да је програм Еразмус плус веома допринео развоју образовања у Србији и то пре свега његовој интернационализацији.

Како је казао, од почетка програма 2014. године, иако је Србија имала ограничен приступ фондовима, успела је да буде лидер Западног Балкана у броју одобрених пројеката које су наше институције координирале и средстава која су за то добијена.

Истакао је да та средства нису кредити, већ су донације које ЕУ даје за развој образовања и додао да је Србија од 2014. до 2018. године успела да добије око 140 милиона евра помоћи за развој образовања и то на свим нивоима – од предшколског до високог образовања.

Навео је да је Србија 2019. успела да постане програмска земља и истакао да само шест земаља које нису чланице ЕУ имају тај статус који омогућава и потпун приступ фондовима.

Тешко је издвојити пројекат који би био одраз целог овог програма, али битно је истаћи да смо захваљујући свим пројектима успели да померимо систем, казао је Јовић.

Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић казала је да је програм Европске комисије донео погодности том универзитету и навела да су структурни пројекти, јачање капацитета, не само у материјалном смислу, већ и стицање вештина, помогли члановима академске заједнице да се пријављују и за друге програме ЕК.

Како је навела, на тај начин чланови академске заједнице Србије доприносе раду сопствених факултета, а отварањем студентске мобилности и мобилности наставника кроз програм Еразмус +, створена је могућност да се уживо стекну искуства на другим универзитетима у Европи.

То све оснажује нашу академску заједницу и наше младе људе, будуће стручњаке. Мислим да су то велика достигнућа и да смо спремни да у наставку програма учествујемо са друге позиције. Од када је Србија постала програмска земља, Универзитет у Београду наступа другачије, казала је Поповић.

Она је оценила да је то битно за позиционирање Универзитета у Београду и повећање његове видљивости.

На конференцији је говорила и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић која је оценила да је програм Еразмус плус један од најбољих програма ЕУ.