Аутор: ealeksa

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић изјавио је данас у Научно технолошком парку Београд да је Стратегија паметне специјализације значајан инструмент за побољшање и развој иновација и истраживања у Србији, као и за развој економије засноване на знању и иновацијама.

На почетку консултација у оквиру Јавне расправе о Нацрту стратегије паметне специјализације у Републици Србији  Шарчевић је рекао да су приоритетне области, идентификоване кроз процес израде овог документа.

Реч је о областима у којима наша земља остварује конкурентне предности и у које је потребно даље инвестирати. То су: информационо-комуникационе технологије, храна за будућност, креативне индустрије, машине и производни процеси будућности, рекао је он.

Према његовим речима, циљ је да образовање у Србији иде ка индустријама које доносе запослење и велике зараде.

Министар је навео да министарство интензивно ради на новој Стратегији развоја образовања, васпитања и науке до  2030 године чији је мото „Друштво засновано на знању“, као и да је последњих година урађено много тога како би се створио амбијент да се наука развија квалитетније и брже.

Државни секретар Владимир Поповић истакао да се Стратегије паметне специјализације помиње и у члановима Закона о Фонду за науку.

Резултате ове стратегије ћемо користити и приликом дефинисања нових позива Фонда за науку, навео је он.

Поповић је казао да је у 2020. години планирано да се објави програм који је, између осталог и базиран на Стратегији паметне специјализације.

Ми ћемо неке од резултата ове Стратегије користити приликом дефинисања тема за те позиве. Министарство је било носилац и Стратегије вештачке интелигенције која је донета. Радићемо стратегију отворених иновација у сарадњи са Привредном комором Србије. И све те три стратегије ће бити основа за велику стратегију о којој је говорио министар – Стратегију развоја образовања, васпитања и науке до  2030 године, навео је он.

Министар Младен Шарчевић и државни секретар Владимир Поповић истакли су велику ангажованост помоћника министра Виктора Недовића у процесу израде нацрта Стратегије паметне специјализације.

Недовић који је и координатора 4С процеса истакао је да је три године рађено на тој Стратегији.

Трудили смо се да укључимо што више људи из свих сегмената друштва. Урађена је опсежна анализа стања како би се дефинисало које су то области привреде у којима Србија има потенцијала и у које треба даље инвестирати како би брже развијале. Дефинисане су приоритетне области, рекао је он.

Након идентификације приоритетних области израђен је нацрт Стратегије са свеобухватним пакетом мера за сваку идентификовану област, којима се ће се утицати на побољшање конкурентског положаја српских компанија на глобалном тржишту и остварити позитиван ефекат на друштвено-економски развој.

Недовић је казао да је важна сарадња привреде и науке и да су дефинисане мере и активности које треба да дају подршку тим мерама, као и буџети за имплементацију.

Он је рекао да очекује да кроз јавну расправу стигну предлози и сугестије како би се унапредио нацрт стратегије.

Јавна расправа траје до 20. јануара.

Јавне расправе данас су истовремено одржане у Београду, Нишу и Новом Саду. Учесници консултација могли су путем видео линка да прате обраћање министра и ректора универзитета из Новог Сада, Ниша и Београда Дејана Јакшића, Драгана Антића и Иванке Поповић.

У оквиру Уговора о сарадњи којим је установљен Програм интегрисаних активности „Павле Савић” („Партнерство Hubert Curien” – PHC), потписаног у Београду 16. јуна 2003. године од стране Министарства иностраних послова Републике Француске и Министарства за науку технологију и развој Републике Србије (садашњи назив Министарство просвете, науке и технолошког развоја) одржано је Девето заседање српско-француског Мешовитог комитета у Београду 14. јануара 2020. године.

 Mешовити комитет је установио да је на Јавни позив за суфинансирање научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Француске за период 2020-2021, пријављено 72 предлога пројекта коју су задовољили услове конкурса.

Након разматрања пристиглих предлога, те у складу с утврђеним приоритетима и правилима Јавног позива, одобрено је за финансирање 20 пројеката, који ће бити реализовани почев од 15. јануара 2020. године до 31. децембра 2021. године.

Српском страном Мешовитог комитета из Министарства просвете, науке и технолошког развоја је председавао помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције проф. др Виктор Недовић,  а чланови су били помоћник министра за науку др Марина Соковић,  самостални саветник мр. Светлана Богдановић и саветник Нада Милошевић.

 Француском страном Мешовитог комитета је председавао Мануел Буар, директор Француског института у Србији, а чланови су били Бертран Мије, аташе за сарадњу Амбасаде Француске у Србији Весна Адамовић, саветник у Француском институту у Србији и Арно Одреши, експерт и универзитетски професор на Универзитету  Ремс Шампањ-Арден.

Министар просвете науке и технолошког развоја Младен Шарчевић представио је данас на конференцију за новинаре досадашње резултате рада на припреми нове Стратегије развоја образовања, васпитања и науке до  2030 године.

Он је рекао да је европска пракса да се стратегије раде на период до 10 година и да скоро све европске земље, као и развијене земље у свету на сличан начин праве планове за стратешки развој образовања, васпитања и науке.

Радићемо и Акциони план за првих пет година. Иначе, на новој стратегији се ради око осам месеци и то у великим тимовима.  Одржани су бројни састанци и радионице са радним групама у чијем саставу су били представници разних образовних институција, међународних организација и партнера, невладиних организација које се баве образовањем. У том раду, кроз пројекте имамо подршку и Европске комисије, рекао је министар на конференцији за новинаре.

Шарчевић је рекао да ће јавности бити представљени сви сегменти на које се односи нова Старатегија и додао да је планирано да прво буде представљено како би требало  да изгледа предшколско и основно образовање.

Нама је мото квалитет образовања. У доуниверзитетском образовању у фокусу нам је васпитна улога установе. Желимо да установе поврате ту улогу и правимо алате и инструменте да се то оствари, нагласио је министар просвете.

Он је навео да реченица  „Друштво засновано на знању“ није фраза и да то подразумева да има више квалитетно високообразованих младих људи.

Министар је објаснио да се то обезбеђује, између осталог, кроз строжу акредитацију установа, кроз увођење индикатора квалитета и кроз нове моделе финансирања и да се то ради у пракси.

Шарчевић је рекао да је ресорно министарство у постојећем саставу успело да изврши у потпуности све што је предвидела постојећа Стратегији која се односи се на период  од 2012-2020 године.

Ми смо негде крајем 2019. године од Европске комисије, односно Комесаријата за образовање добили оцену да је њена реализација 100 одсто. Било је тешко то радити, јер није постојао ни Акциони план како то треба да изгледа, навео је министар.

На конференцији за новинаре било је речи и о новом концепту државне матуре, промени начина прегледања завршног испита, запошљавању у просвете и другим темама.

У Конаку књегиње Љубице синоћ је отворена изложба „Трагом светла“ на којој су представљени најбољи фотографски радови са републичког такмичења ученика средњих школа.

На изложби су представљене фотографије које су сврстане у две тематске целине: „Слободна тема“ и „Живот улице“, у категоријама монохром и колор фотографије и бележе тренутке савременог живота и модерног друштва кроз уметничку перцепцију аутора.

На отварању поставке говорила је Марија Крнета из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Изложба је отворена до 24. јануара 2020. године.

У циљу ефикасне примене система и успешне додела Јединственог образовног броја (ЈОБ) деци, ученицима и студентима 9. и 10. јануара реализована је обука за софтвер администраторе који ће бити задужени за подршку образовно-васпитним установама при коришћењу ЈОБ модула.

Прва фаза увођења Јединственог информационог система у просвети (ЈИСП) предвидела је да се сваком ученику и студенту у Србији додели јединствени образовни број (ЈОБ).
Модул Јединственог информационог система просвете за генерисање Јединственог образовног броја (ЈОБ-а) је у функцији.

ЈОБ представља индивидуалну и непоновљиву ознаку која се састоји од 16 карактера и која се додељује детету, ученику и одраслом у аутоматизованом поступку преко ЈИСП-а, на захтев установе, при првом упису у установу.

Привремени ЈОБ додељује се детету, ученику и одраслом до добијања јединственог матичног броја грађана, страном држављанину, лицу без држављанства, прогнаном и расељеном лицу.

У захтеву за доделу ЈОБ-а установа уноси податке у ЈИСП о идентитету детета, ученика и одраслог (име, презиме, име једног родитеља, јединствени матични број грађана, број пасоша и издавалац за стране држављане).

Овлашћено лице установе дужно је да ЈОБ лично достави детету и ученику преко родитеља, односно другог законског заступника и одраслом у затвореној коверти, заједно са подацима за лични приступ регистру.

Родитељ, односно други законски заступник и одрасли може да захтева да му се ЈОБ и подаци за лични приступ регистру доставе на адресу електронске поште.
Министарство успоставља и води евиденцију у електронском облику о свим захтевима и додељеним Јединственим образовним бројевима и привременим Јединственим образовним бројевима. Подаци о ЈОБ-у и привременом ЈОБ-у чувају се трајно.

Додељивањем овог броја од 16 цифара држава ће бити у могућности да испрати своје ученике и студенте кроз читаво школовање, од предшколског образовања, па до завршетка факултета. Информациони систем ће ученика препознавати искључиво по овом броју, те неће више бити потребно да јавно буду истакнути подаци о личности, а ово би такође требало да омогући лакшу процедуру преласка из основне у средњу школу, односно из средње школе на факултет.

Поред тога, држава ће моћи да анализом података има прецизну статистику о смеровима и школама, успеху појединачних школа, као и о томе колико се студената успешно запосли по завршетку одређеног факултета. За родитеље и ученике ће ЈОБ бити значајан, јер ће целокупан информациони систем преко њега нудити приступ подацима који могу бити веома значајни када је у питању одабир будуће школе и занимања, односно сагледавање потреба на тржишту рада.

Milun Šunjevarić učenik Srednje muzičke škole „Josip Slavenski“ iz Beograda osvojio je prvu nagradu na Vojvođanskom festivalu gitare u Novom Sadu.

Tokom školovanja učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim takmičenjima, na kojima je ostvario zapažene rezultate:

• Srebrno priznanje – Festival klasične gitare u Zagrebu.
• II nagrada – Međunarodno takmičenje kamerne muzike „Olivera Đorđević“
• I nagrada – Vojvođanski festival gitare Novi Sad 2018.
• I nagrada – Republičko takmičenje kamerne muzike ( duo „čarobne žice“) 2018.
• I nagrada – Republičko takmičenje 2018.
• II nagrada – Gitar Art Festival 2018.
• III nagrada – Internacionalno takmičenje „Andres segovia“ (Andres Segovia) u Manhajmu na Rajni ( Keln, Nemačka) 2018.
• I nagrada – Vojvođanski festival gitare Novi Sad 2019

Milun Šunjevarić je i stipendista Fonda za mlade talente grada Beograda i dobitnik Dositejeve stipendije, a od školske 2019/2020. godine i stipendista ,,Privrednika„ iz Novog Sada.

Završio je nižu muzičku školu „Josif Marinković“. Školske 2016/2017. godine upisao je SMŠ „Josip Slavenski“ u Beogradu u klasi profesora Nenada Kondića, smer gitara.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије Младен Шарчевић и амбасадор Швајцарске у Србији Филип Ге потписали су данас у Научно технолошком парку Меморандум о разумевању Владе Републике Србије и Владе Швајцарске о имплементацији пројекта “Технопарк Србија 2 – подстицање извоза кроз развој технолошких паркова”.

Влада Швајцарске донираће у наредне четири године 3,75 милиона швајцарских франака за подршку развоју иновација и ширење мреже научно-технолошких паркова у Србији кроз пројекат “Технопарк Србија 2 – подстицање извоза кроз развој технолошких паркова”.

Министар је изразио захвалност Влади Швајцарске и рекао да му је изузетно драго што има прилику да у име Владе Републике Србије потпише овај Меморандум којим ће бити унапређени услови за даљи развој мреже научно-технолошких паркова у Србији.

Он је оценио да Научно технолошки парк у Београду добро функционише и да има значајну улогу у подстицању иновација и унапређењу предузетништва.

Што се тиче развоја осталих научно-технолошких паркова у Републици Србији, ту смо направили изузетан искорак:  градимо научно-технолошке паркове у Новом Саду и Нишу, уз додатне објекте за НТП Чачак и НТП Београд. Очекујемо да технолошки паркови у овим градовима буду успешни као овај на Звездари и зато нам је тако значајна ова  подршка швајцарске владе – како би што пре постигли тај ефекат, рекао је министар.

Циљ пројекта је унапређење конкурентности и повећање извоза високотехнолошких компанија из Србије. Пројекат се надограђује на претходни, финансиран такође од швајцарске владе, уз чију подршку је успостављен и развијен први функционални научно-технолошки парк у Србији – Научно-технолошки парк Београд, у коме се сада развија више од 70 стартап и технолошко развојних компанија. Током реализације новог пројекта, захваљујући постигнутим резултатима, модел, знање и искуство НТП Београд биће пренети у Ниш и Чачак како би се помогао развој научно-технолошких паркова у овим градовима и како би се оспособили да подрже развој иновација у својим регионима.

О значају пројекта говорили су амбасадор Швајцарске Филип Ге и в.д директора НТП Београд Гордана Даниловић Грковић.