Допунска школа српског језика у Вићенци
Петнаестог децембарског дана учионица у којој наставу српског језика похађа најмлађа група ученика Допунске школе српског језика „Свети Сава“ у Вићенци претворена је у играоницу и маштаоницу.
Радост долазећих божићних и новогодишњих празника и узбуђење због одласка малишана у свој завичај могла се приметити на њиховим лицима.
Радују се сусрету са најмилијима,али их на домовину подсети мирис топлог хлеба,нежног и топлог као веште руке наших мама и бака.
Десет вредних ђака,узраста од 6 до 9 година са неописивом радошћу уживали су у улози пекара.
Час је почео композицијом „Пекарчић“. Кроз игролике активности. Ученици стављају беле пекарске капе које су направиле њихове вредне руке, подстакнути маштом. Разговарамо о томе како је пекар обучен,које је боје његово одело, који алат користи…
Текст „Хлеб“, В. Андрић подстакао је ученике на размишљање о томе колико вредних људи учествује у чаролији која се зове припремање хлеба и да је труд који уложи свако од њих подједнако битан и вредан поштовања.
Затим су открили чаробне састојке који су нам потребни за припремање хлеба.
Машта их је одвела у земљу Хлебију у којој су их дочекали пекари, мноштво славских колча, чесница, младенчића, переце, а пекаре су биле пуне деце. Имали су задатак да пробају што више хлебова и пецива и да запишу рецепте које ће понети најмилијима. Другарима су поклонили по једну папирну оклагију на којој су писали мудре мисли:
- У ратара црне руке,а бела погача.
- Ко тебе каменом, ти њега хлебом.
- Добар као хлеб.
- Хоће хлеба преко погаче.
Из Хлебије су се вратили са прегршт лепих утисака. Вредно се припремамо за предстојеће празнике. Радујемо се одласку у завичај.
Радосни, уз најлепше жеље, час завршавамо стиховима:
Врсте хлеба
Од кукуруза, ражи или пшенице,
Најлепше је његово румено лице.
Додаћемо брашно, воду, квасац и мало соли,
Хлеб се поштује, хлеб се воли.
Када Срби Славу славе,
Славски колач тада праве.
Мами се осмех види на лицу
док за Божић прави чесницу.
Ивана Марјановић
Оставите одговор