Аутор: ealeksa

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић изјавио је данас да нови образовни стандарди представљају услов за иновирање наставних програма и методике наставе и треба да допринесу већем квалитету образовања, што је и стратешко опредељење ресорног Министарства.

Почињемо да се бавимо оним што српско образовање очекује већ дуже време. Желимо да направимо боље резултате, јер међународни резултати ученичких постигнућа нису онакви какви желимо да буду. Државна матура, платни разреди и нови стандарди су полуге које образовање треба да промене на боље, рекао је министар Шарчевић обраћајући се наставницима основних и средњих школа и универзитетским професорима који учествују на скупу поводом почетка рада на развоју и унапређивању образовних стандарда.

Министар је истакао да ће израда нових стандарда образовања бити на добробит у ученика и наставника, те да наставници и професори дају велики допринос да се стандарди подигну, како би се омогућило ђацима да лакше и брже уче и да се усмере ка функционалним знањима.

Он је најавио да ће након израде стандарда уследити иновирање програма наставе и учења, уџбеника, завршних испита у основној и средњој школи.

Министар Шарчевић захвалио се Европској унији која подржава Министарство просвете, науке и технолошког развоја када су у питању пројекти  у образовању.

Вођа тима Пројекта државна матура Грегор Мохорчић рекао је да су стандарди веома важни, не само за основну и средњу школу, него и даље за живот.   Он је навео да  је циљ да ученици на крају средњошколског образовања достигну унапређене стандарде у погледу примене знања.

У сарадњи са експертским тимовима Пројекта државна матуре и Редис 2030 (Подршка ЕУ реформи образовања у Србији), Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања је осмислио нови концепт за развој образовних стандарда. По том концепту, поред развоја специфичних предметних компетенција, фокус ће бити и на развоју општих предметних и кључних компетенција и функционалне писмености код ученика.

Представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Банке за развој савета Европе (ЦЕБ) одржали су у четвртак, 15. октобра 2020. године видео конференцију о напретку пројекта „Образовање за социјалну инклузију“.

Пројекат се реализује на основу уговора о зајму који је Република Србија закључила са Банком за развој савета Европе. Укупна вредност зајма износи 28.500.000 евра, док је рок за реализацију 31. новембар 2021. године.

Техничка мисија овог пројекта обухватила је анализу постигнутих резултата у реализацији пројекта, статус текућих подпројеката и план имплементације подпројеката до краја 2021. године, када је планиран завршетак свих пројектних активности.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић  рекао је да задовољан степеном реализације пројекта, али и квалитетом изведених радова на објектима.

Он је истакао да је један од приоритета Министарства улагање у инфраструктуру и да ће у наредном периоду наставити улагања у ученичке и студентске домове, али и у факултете и високе школе.

До сада је у оквиру пројекта „Образовање за социјалну инклузију“. инвестирано у изградњу, реконструкцију и опремање 13 домова за смештај ученика и студената чиме је капацитет тих установа проширен за 2.620 нових места.

Инвестирано је у седам домова за смештај ученичка – у Свилајнцу, Трстенику, Крагујевцу, Чачку, Шапцу, Лесковцу, Београду чиме је обезбеђено укупно 1.523 нових места за смештај ученичка.

Инвестиције у изградњу, реконструкцију и опремању шест домова за смештај студената реализоване су у Крагујевцу, Суботици, Чачку, Ужицу, Палићу и Београду где је капацитет установа повећан за укупно 1.097 места за смештај студената.

У оквиру овог пројекта у 2021. години планирана је изградња и опремање објеката три ученичка дома у Пожаревцу, Сјеници и Београду. Овим инвестицијама биће омогућено  још 508 нових места за смештај ученика и 150 нових места за студенте у Студентском одмаралишту на Палићу.

Конференцији су поред министра Младена Шарчевића присуствовали и помоћница министра за студентски и ученички стандард и инвестиције Споменка Симонић и представници јединице за управљање пројектом „Образовање за социјалну инклузију“.

Конференција астронома Србије (19. Serbian astronomical conference) која окупља  научнике из астрономије и сродних области из земље и иностранства. отворена је у уторак, 13. октобра 2020. године у свечаној сали Српске академије наука и уметности (САНУ).

Отварању конференције присуствовали су помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја за међународну сарадњу и европске интеграције др Александар Јовић, генерални секретар САНУ академик Зоран Кнежевић и декан Математичког факултета Универзитета у Београду проф. др Зоран Ракић.

Отварајући конференцију Јовић је истакао да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја у претходне две године уложило велике напоре да обезбеди још здравији и ефикаснији правни оквир и финансијске инструменте за подршку науци и истраживању у Србији, као и да ће овакве активности, које спајају научнике из Србије и дијаспоре, увек имати подршку Министарства.

Конференција астронома Србије је национална конференција са међународним учешћем.

Конференција се одржава онлајн од 13. до 17. октобра 2020. године. Поред српских астронома, у раду конференције учествује и велики број научника из дијаспоре, као и из Кине, Уједињеног Краљевства, САД, Украјине, Португала, Канаде, Аустралије, Пољске.

Шеф Делегације ЕУ Сем Фабрици отворио је дводневну конференцију „Сарадња Србије и ЕУ – Стварање могућности за унапређење образовања кроз Еразмус плус програм“ и поручио да је Србија од 2019. године, тиме што је постала пуноправна чланица у том програму, у области образовања већ део Европске уније.

Фабрици се у уводни део конференције укључио преко „зум“ платформе. Он је том приликом рекао да је много младих људи из Србије прошло кроз „Еразмус плус“ и истакао да тај програм представља део пута Србије ка ЕУ.

Он је рекао да је Србија део различитих образовних програма и да је 10.000 младих људи, студената, просветних радника било део програма мобилности кроз Еразмус плус од 2019. године.

У том смислу, Србија је већ део ЕУ, казао је Фабрици и навео да је у програму учествовало 1.220 образовних институција, а да је за то издвојено више од 70 милиона евра.

Такође, кроз програм је од 2019. прошло 300 студената и професора који су из ЕУ дошли у Србију.

Фабрици је оценио да је настављање финансирања програма Еразмус плус снажна политичка порука ЕУ и додао да ће бити покренут и нови програм у оквиру новог буџета, али да ће се и са 100 милиона евра покрити период на који је пандемија коронавируса негативно утицала, за шта је крајњи рок за пријаву на позив 29. октобар.

Фабрици је охрабрио Србију да настави да учествује у пуном капацитету, као пуноправна чланица у програму Еразмус плус и у будућем периоду.

Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Александар Јовић истакао је да је програм Еразмус плус веома допринео развоју образовања у Србији и то пре свега његовој интернационализацији.

Како је казао, од почетка програма 2014. године, иако је Србија имала ограничен приступ фондовима, успела је да буде лидер Западног Балкана у броју одобрених пројеката које су наше институције координирале и средстава која су за то добијена.

Истакао је да та средства нису кредити, већ су донације које ЕУ даје за развој образовања и додао да је Србија од 2014. до 2018. године успела да добије око 140 милиона евра помоћи за развој образовања и то на свим нивоима – од предшколског до високог образовања.

Навео је да је Србија 2019. успела да постане програмска земља и истакао да само шест земаља које нису чланице ЕУ имају тај статус који омогућава и потпун приступ фондовима.

Тешко је издвојити пројекат који би био одраз целог овог програма, али битно је истаћи да смо захваљујући свим пројектима успели да померимо систем, казао је Јовић.

Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић казала је да је програм Европске комисије донео погодности том универзитету и навела да су структурни пројекти, јачање капацитета, не само у материјалном смислу, већ и стицање вештина, помогли члановима академске заједнице да се пријављују и за друге програме ЕК.

Како је навела, на тај начин чланови академске заједнице Србије доприносе раду сопствених факултета, а отварањем студентске мобилности и мобилности наставника кроз програм Еразмус +, створена је могућност да се уживо стекну искуства на другим универзитетима у Европи.

То све оснажује нашу академску заједницу и наше младе људе, будуће стручњаке. Мислим да су то велика достигнућа и да смо спремни да у наставку програма учествујемо са друге позиције. Од када је Србија постала програмска земља, Универзитет у Београду наступа другачије, казала је Поповић.

Она је оценила да је то битно за позиционирање Универзитета у Београду и повећање његове видљивости.

На конференцији је говорила и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић која је оценила да је програм Еразмус плус један од најбољих програма ЕУ.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић потписао је данас уговоре са директорима 29 основних и средњих школа  о додели грантова за школске задруге, као подстицај њиховог рада. Школама је додељено 10 милиона динара за различите пројекте који ће бити реализовани преко школских задруга. Шест милиона динара подељено је за пројекте у 16 основних школа, док је за пројекте 13 средњих школа издвојено четири милиона динара.

По први пут  опредељујемо средства за помоћ задругарству у школама. Школе које су основале задруге сада имају прилику да направе мале производне погоне. Да су велике  могућности школа у тој области најбоље говори пример Хемијско-технолошке школе у Суботици која скоро цео град снабдева сапунима и Млекарске школе у Пироту која цео град снабдева млечним производима, рекао је министар Шарчевић.

Kао позитиван пример, министар је истакао град Пожаревац где су све основне и средње школе формирале задруге и већ имају заједницу задруга и заједничке наступе.

Министар Шарчевић је истакао да осим образовне, школе имају и васпитну улогу која се најбоље спроводи кроз оснивање задруга.

У ђачкој задрузи стичу се одређене вештине, а највећа вредност је васпитање за рад. Ученици се  уче се предузетништву од најранијег узраста. Од зарађеног новца помажу  сиромашним ђацима, обезбеђују ваучере који се користе у центрима изврсности, рекао је министар Шарчевић, додајући да средње струче школе  и пољопривредне имају несагледиве могућности.

Министар је нагласио да све школе које имају основане задруге, могу да планирају да  ће  од следеће године добити помоћ од Министарства просвете, науке и технолошког развоја како би купили неопходну опрему и алате који су им потребни за рад задруга.

Добијена средства школе ће употребити према предложеним пројектима за куповину разбоја за ткање и пратеће опреме, 3Д штампача и рачунара за израду промотивног материјала за школу и ученичку задругу,  машина, опреме  и материјала за израду пластеника, малчера за обраду воћњака, сушаре за воће, поврће, биље и гљиве, баштенског алата, стакленика, штанц алата за израду амбалаже (кутија, машина за пресовање отпада, машина за заваривање полипропиленских посуда, машине за шивење веза и платна, репроматеријала за израду накита, сапунске базе, етарских и парфемских уља за израду сапуна, мини електричног шпорета за кување сапунске базе и печење глине, опреме за рад са полимерном глином, клешта за израду накита,  апарата за заваривање и друго.

Основна школа „Свети Сава“ у Пожаревцу добила је око 380.000 динара за набавку пресе за пресовање лименки. Директорка школе Маргарета Секуловић каже да су они „еко школа“ и да су задругу „Мозаик“ основали у новембру прошле године, те да ће им набавка пресе послужити да буду још ефикаснији.

Основна школа „Свети владика Николај“ из Брадарца код Пожаревца, која је задругу основала у октобру 2018. године, добила је 400.000 динара за набавку пакерице за воће и поврће. Директор  школе Дејан Животић каже да им је примарна пољопривредна секција јер имају 10 хектара обрадивог земљишта.

            Од новца који је зарађен кроз задругу купљена је униформа за све ученике у школи, а обезбеђена су средства за набавку уџбеника за ђаке који долазе из социјално угрожених  породица, рекао је директор.

Грађевинско-техничка школа „Неимар“ из Ниша, средства од 350.000 динара утрошиће за набавку ЦНЦ машине за гравирање пластике и дрвета.

Основне школе које су добиле средства за подстицај рада задруга су:  ОШ „Први октобар“, Ботош,  ОШ „Четврти краљевачки батаљон“ из Краљева, ОШ „Др Ђорђе Натошевић“ из Новог Сланкамена, ОШ „Јован Цвијић“ из Костолаца,  ОШ „Лазар Саватић“ из Земуна, ОШ „Мића Стојковић“ из Умачара, ОШ „Мирослав Букумировић Букум“ из Шетоње, ОШ „Надежда Петровић“ из Велике Плане, ОШ „Петефи Шандор“ из Бечеја, ОШ „Ратко Јовановић“ из  Крушчице, ОШ за ученике оштећеног слуха и говора „11. мај“ из Јагодине, ОШ „Свети Сава“ и ОШ „Свети владика Николај“ из Пожареваца,  ОШ „Вук Караџић“, из Кнића, ОШ „Други шумадијски одред“ из Марковаца и  ОШ „Јован Поповић“ из Чоке.

Средње школе које су добиле средстава за подстицај рада задруга  су: Медицинска, Политехничка школа и Економско- трговинска школа из Пожаревца, Техничка школа из Пирота, Средња школа „Свети Трифун“ са домом ученика из Александровца, Медицинска школа из Ћуприје, Средња школа „Краљ Петар I“ из Тополе, , Средња школа из Кнића, Грађевинско техничка школа „Неимар“ из Ниша, Митровачка гимназија из Сремске Митровице, Техничка школа „Раде Металац“ из Лесковца, Школа за дизајн текстила и коже из Новог Пазара и Пожаревачка гимназија.

Изложба посвећена научним пројектима из области вештачке интелигенције, коју организује Фонд за науку у сарадњи са Центром за промоцију науке, отворена је у петак 9. октобра на Савском шеталишту на Калемегдану.

Изложба ће бити доступна за посетиоце до 23. октобра. Кроз илустрације неких од наших најбољих илустратора на креативан начин је представљено 12 научних пројеката које у оквиру „Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције“ финансира Фонд за науку. Област вештачке интелигенције је изузетно значајна и она ће у будућности допринети привреди и формулисати нове правце развоја науке.

Отварању изложбе, која је већ на самом отварању изазвала велико интересовање, испред Министарства просвете, науке и технолошког развоја присуствовали су државни секретар проф. др Владимир Поповић, као и три ресорна помоћника министра.

Прича се о томе како ће то бити развијено у Србији и да ли наши научници имају адекватан капацитет за развијање ове области, не само у знању већ и у ресурсима друге природе. Зато је важно да ове пројекте представимо широј јавности, изјавила је  Милица Ђурић Јовичић, в.д. директор Фонда за науку Републике Србије.

Програм подршке развоју пројеката из вештачке интелигенције је био изразито компетитивног карактера, са чак 70 предлога пројеката и рецензентима из 27 земаља. На изложби је приказано 12 пројеката, које су чланови Програмског одбора одабрали да буду подржани, и за које су изјавили да би били подржани и у њиховим државама (САД, В. Британија, Швајцарска). Постери на уметнички начин осликавају предметна истраживања. У наредне две године наши научници ће користити вештачку интелигенцију за развој софтверског система за пољопривреду, креирање аналитичких алата за уштеду електричне енергије, алгоритама за развијање дигиталног асистента, развој поузданијих блокчејн технологија, препоручивање мера за смањење штетности загађења ваздуха и друге корисне намене. На самом отварању изложбе, своје пројекте су представили проф. др Зоран Миљковић (Машински факултет Универзитета у Београду) и проф. др Милош Ковачевић (Грађевински факултет Универзитета у Београду).

Министарство просвете, науке и технолошког развоја доделило је захвалнице саветницама на телефонској СОС линији које су током ванредног стања у време пандемије вируса Ковид 19 пружале психосцијалну подршку запосленима у образовању, родитељима и ученицима.

Том приликом, државни секретар Министарства Душан Кићовић је указао на значај овакве подршке образовно-васпитним установама и раду Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Важно  је да СОС линије за пријаву насиља у школама, која је за потребе пружања психосоцијалне подршке била реорганизована током вандредног стања, настави да ради, рекао је Кићовић.

На консултативном састанку који организовао Одсек за људска и мањинска права у образовању саветнице су имале прилику да дискутују и размене искуства  о  ситуацијама са којима се сусрећу у свакодневном раду у образовно-васпитним установама. Такође, упознате су са Изменама и допунама правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, као и планираним активностима из области унапређивања интерсекторске сарадње у заштити деце од насиља.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја изражава захвалност свим сарадницама који волонтерски од 2011. године доприносе раду СОС линије за пријаву насиља у школама.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић разговарао је данас у Београду са ученицима Математичке гимназије који су освојили медаље на Међународној олимпијади из математике која је одржана од 21. до 28. септембра 2020. године.

Формални домаћин такмичења била је Русија, односно Санкт Петербург, али се такмичење одвијало он лине.

Шесточлани тим из Србије освојио пет медаља. Златну медаљу добио је Добрица Јовановић, а сребрну Јован Торомановић и Вукашин Михајловић. Бронзане медаље освојили су Милош Милићев и Урош Цоловић, док је Јован Аризановић, ученик гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша добио похвалу. Пријему у Министарству присуствовала је и директорка Математичке гимназије Мирјани Катић.

Министар Шарчевић честитао је ученицима на оствареним резултатима  и поручио им да наставе да раде на себи и усавршавају се. Он је оценио да Србија има пуно талентованих ученика и да постаје „земља математике“.

Ми ћемо се као држава трудити да млади остају у Србији. Чињеница је да је у замаху развој Стратегије вештачке интелигенције, да долазе све значајније компаније које знају да Србија има добре људске ресурсе, казао је министар.

Он је навео да се планирају и улагања у инфраструктурне пројекте у високом образовању и истраживачке центре, али и већи број различитих стипендија.

Између осталог, радиће се и нова зграда Електро техничког факултета, као и реконструкција Математичког факултета…, рекао је министар Шарчевић, који је овом приликом наставницима честитао Светски дан наставника, који се обележава 5. октобра.

Учитељски факултет, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развија и Заводом за унапређивање образовања и васпитања, организује онлајн обуку за наставнике разредне наставе који ове школске године по први пут предају  предмет Дигитални свет у првом разреду основне школе.

Прва обука биће организована  у понедељак. 5. октобра од 8:00.

Обука је акредитована решењем министра као обука од јавног интереса и нуди предлоге наставних активности и корисне образовне ресурсе који се могу користити у настави а одвија се на платформи за учење на даљину ЗУОВЕду. Обука траје 16 сати (две недеље).

Више информација на https://zuov.gov.rs/digitalni-svet-onlajn-obuka-za-nastavnike-razredne-nastave/