Аутор: ealeksa

Национални модел студентске праксе чији је циљ да млади стекну практична знања и искуства и буду обучени за тржиште рада представљен је данас студентима на Правном факултету у Београду.

 Државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Владимир Џамић рекао је да се ресорно Mинистарства залаже да пракса буде обавезна за све студенте у Србији.

Кад смо размишљали о томе како је најбоље направити Национални модел студентске праксе, узор нам је био пример сарадње локалне самоуправе и универзитета у Србији и заиста морам да кажем да је БГ пракса најбољи модел такве сарадње који постоји у Србији, навео је Џамић.

Помоћник министра за дуално и предузетничко образовање и васпитање Габријела Грујић поручила је студентима да је прошло време чекања на посао, да се посао данас данас креира.

Наш задатак је да креирамо образовну политику која ће омогућити да се током основних студија упоредно усавршавате, како у погледу дисциплина и области којима се бавите, тако и да развијате предузетничке вештине без којих стечено знање не може постати део ширег развојног система, корисног како за вас, тако и за цело друштво, нагласила је Грујић.

Менаџер Града Београда Горан Весић истакао је да је програм БГ праксе програм који Град Београд спроводи већ осам година у сарадњи са Центром за каријере Универзитета у Београду. Кроз ту праксу, прецизирао је Весић, до сада је прошло 1800 студената са 26 факултета и око 250 ментора.

Десетак студената је након праксе остало код нас да ради, али проблем са БГ праксом је што морамо да створимо услове да више студената након праксе остану да раде у Скупштини града Београда. У Граду тренутно имамо недостатак кадрова, поготово младих, јер је администрација све старија и заиста је неопходно да укључимо што више младих, навео је Весић.

Представници Министарства просвете, науке  и технолошког развоја учествовали су данас у Београду на конференцији на којој су представљени резултати истраживања „Интеретничка дистанца, насиље и насилни  екстремизам који води ка тероризму“.

Испитивани су ставови ђака према припадницима других националности, као и колика је етничка дистанца међу младим људима, ставови и искуства ђака када је у питању насилно понашање према вршњацима и наставницима.

Посебно место заузела су питања везана за тероризам и познавање овог феномена.

Истраживање је обухватило 900 испитаника, ученика седмог и осмог разреда основне школе и средњих школа у Бујановацу, Новом Саду, Суботици, Бачком Петровацу и Сомбору.

Резултати истраживања представљају полазну основу за даље спровођење програма вршњачке медијације, развијања мултиетничког дијалога као и програма превенције насиља, насилног екстремизма и развијања свести о безбедносним ризицима.

Истраживање је спровео Истраживачки центар за одбрану и безбедност у сарадњи са Нансен дијалог центром Србија.

У Основној школи „Дринка Павловић“ у Београду данас је одржана егзибициона утакмица између рукометаша Црвене звезде и Партизана, којој је присуствовао и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.

Шарчевић је новинарима након утакмице рекао да се школском спорту приступа на потпуно другачији начин, увођењем програма који се зове свакодневни спорт.

Циљ је да буде што више турнира и да међу децом влада такмичарски дух, казао је министар и додао да се у то највише укључио Београд.

Он је навео да је политика Влада Србије да се пројектује што више спортских објеката и да приоритет Министарства представљају места у Србији у којима на пример има само једна сала, а више школа.

Шарчевић је казао да je циљ да деца свакодневно имају физичку активност и навео да  Министарство јако добро сарађује са спортским савезима.

Градоначелник Београда Синиша Мали који је на данашњем мечу  бранио за Црвену звезду казао је да је циљ меча да се промовише школски спорт и да што већи број ученика основних и средњих школа почне да се бави спортом.

Више од 36.000 деце годишње прође кроз разна школска, општинска и градска такмичења. У овом тренутку имамо девет спортова. Ове године додајемо и џудо и ватерполо, дакле 11 спортова у којима наши клинци могу да се такмиче, казао је Мали.

Mинистар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић присуствовао је данас у МЗ Орашац свечаном отварању новоизграђеног вртића “Чаролија”. Објекат који је израђен у складу са најсавременијим стандардима деци ће омогућити боравак у здравом, природном окружењу. Средства за изградњу објекта, 7 милиона динара обезбедила је општина Аранђеловац.

Министар је потом са Бојаном Радовићем, председником Општине  Аранђеловац, обишао Основну школу „Светолик Ранковић“. Након разговора са наставницима и ученицима, министар Шарчевић је рекао да је школа као и већина образовно-васпитних установа грађена 70-их година и да захтева потпуну реконструкцију. У школи је већ замењен кров, али након комплетне реконструкције изгледаће као потпуно нови објекат.

Широм Србије обнављају се школе, само у прошлој години радови су били у чак 396 објеката, што говори да се просвети полако враћа оно што јој се деценијама није давало. Паралелно теку корените реформе које подстичу квалитет образовања, поручио је министар Шарчевић.

Председник Општине Аранђеловац Бојан Радовић изразио је задовољство што други пут министар просвете посећује ту општину, и што је повод за данашњу посету отварање вртића и најава нових улагања у школе.

Ускоро почиње велика реконструкција ОШ „Светолик Ранковић“, а више од 75 милиона динара обезбедила је Канцеларија за управљање јавним улагањима, рекао је Радовић.

У оквиру пројекту Млади против мржње  у понедељак, 12. фебруара у Београду почео је тренинг за вршњачке едукаторе у оквиру којих су организована предавања, радионице, као и дискусије са представницима релевантних институција.

Међу гостима биле су и Ирена Мучибабић и Миља Кривокућа из Групе за образовање мањина, социјалну инклузију и заштиту од насиља и дискриминације Министарства просвете, науке и технолошког развоја које су том приликом упознале младе едукаторе са активностима које се реализују како би се спречили сви облици насиља.

Указано је и на важност укључивања свих, не само младих у превенцију насиља и заштити од њега, али и заустављању ситуација које су небезбедне и насилне.

Дискусија са будућим вршњачким едукаторима отворила је низ тема које значајно утичу и на превенцију насиља као што су: васпитни стилови родитеља, компетенције просветних радника, вештине родитељства, сарадња школе и породице, значај укључивања других система у појединим ситуацијама, вршњачка подршка, емпатија и алтруизам.

Тренинг су организовали Министарство спорта и омладине у сарадњи са Кровном организацијом младих Србије уз подршку ОЕБС-а и Media diversity instituta.

Пројекат Млади против мржње подржала је мисија ОЕБС у Србији кроз пројекат ,,Борба против насилног екстремизма у Србији-рано упозоравање и превенција“.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић изјавио је данас да је Нацрт Закона о уџбеницима који предвиђа увођење дигиталних уџбеника у завршној фази, као и да ће они бити обезбеђени и  ђацима припадницима националних мањина који похађају средњу школу у Републици Србији.

На састанку са представницима Хрватског националног већа Шарчевић је рекао да очекује да ће се Нацрт закона за недељу дана наћи пред Владом Србије, а  у скупштинској процедури на пролеће.

Нови закон о уџбеницима имаће велики значај и за образовање хрватске, али и других националних мањина, додао је Шарчевић и нагласио да је потребно  разговарати о оснивању катедре за хрватски језик и о лекторима.

Представници Хрватског националног већа оценили су да постоји добра сарадња са Министарством, просвете, науке и технолошког развоја. Указали су на потребу повећања броја средњошколских профила на хрватском језику, истичући као потешкоћу  језичку стручност кадрова који предају на хрватском језику.

Копредседавајући Међувладиног мешовитог одбора Србије и Хрватске и државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак рекао је да су  отворена питања више ствар дијалога, него измене прописа.

Program saradnje u oblasti obrazovanja, nauke i kulture Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske za period od 2018 do 2020. godine potpisali su ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.

Programom obe zemlje posvećuju naročitu pažnju da se omogući obrazovanje na srpskom i mađarskom jeziku i širenje srpske i mađarske istorije i kulture, kao i očuvanje vrednosti spomenika važnih za zajedničku istoriju i kontekstualizaciju tih vrednosti u evropskom okviru.

Dodaje se da će mađarska strana ponuditi 50 stipendija za 50 srpskih studenata godišnje za studiranje u Mađarskoj na mađarskom ili engleskom jeziku.

Srpska strana će u skladu sa raspoloživim budžetskim sredstvima ponuditi stipendije za 10 mađarskih studenata godišnje za pohađanje osnovnih studija, master studijskih programa i doktorskih studija na srpskom i engleskom jeziku, u svim poljima interesovanja, uključujući i polje umetnosti.

Programom je predviđen i razvoj veza među visokoškolskim ustanovama, povećanje mobilnosti samofinasirajućih studenata iz dve zemlje, kao i podsticanje učešća visokoškolskih ustanova na međunarodnom sajmu obrazovanja i simpozijumima.