Категорија: Zavod

Да је српска дијаспора кадра да изнедри појединце који у најразличитијим областима властитих делатности својој матици подарују дела својих талената, то није непознато у културној историји Срба. Основ, међутим, свих животних прегнућа духа налази се у младима. У онима који тек закорачују на животну позорницу. Једна од оних, која својим талентом служи просвети властитог народа је и Тамара Брус, ученица  седмог разреда допунске школе на српском језику у Штутгарту.

У области казивања и рецитовања може се поредити само са најизврснијима. Акценту српског језика, дикцији и умерености у изражавању могу  од Тамаре учити сви којима је реч насушна, а казивање не тек пука комуникација. Скромност њеног духа, проткана вискоком професионалном свешћу, права је реткост у нашим техничким временима. Њена наставница Татјана Поповић, која је пре две године и открила Тамарин таленат, истиче да је мисија наставника  да пронађе  у сваком детету ону јединствену искру, која ће дете да уздигне у његовом усавршавању.

„И изнова сам себи доказала, што ме посебно радује, да врхунски таленат немају само разборита деца, деца пуна самопоуздања, већ и мање упадљиваа на први поглед, деца која једноставно не желе да се истичу. Али, то не значи да им не прија када их њихов учитељ примети. Зато треба свако дете ослушкивати и дати му прилику да покаже да вреди“, рекла је Татјана.

Грађани Србије и сви расејани наши сународници могли су се уверити у Тамарин таленат нa централној Светосавској аккадемији  Републике Србије која се, у Народном позоришту у Београду, ове године одржала. Тамара је узела реч, пустивши своју реч у готово побожну тишину велелепне дворане српског театра. И говорила не било коју реч, већ реч владике Николаја Велимировића, артикулисану питањем: „Чији си ти, мали народе српски?“ Говорила је она, без патетике али самоуверено, свесна истинитости речи које су је носиле, и све то у достојанственом ставу достојном дивљења. Естетика њеног казивања носила је дух смерности, оне женске, дух лепоте али и истинитог пророчког буђења успаваних савести. Није ли ова ученица из Штутгарта пример за угледање? Није ли њен таленат искључиво у служби једне племените вештине казивања – заната старог, филозофског, уздигнутог у антици на највиши пијадестал? Да, све ово стекло се у њеној личности, без тензије, без конфликта.

Препознат таленат Тамаре Брус доносиће – у то нема никакве сумње – велике стваралачке плодове. На нама је да речју похвалимо и предочимо значај њеног прегнућа, што овим кратким записом и чинимо, посвећујући га дивној Тамари, младом прегаоцу српске културе у дијаспори.

Делегација Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у којој је био и министар Младен Шарчевић и директор ЗУОВ-а Златко Грушановић, присуствовала је 3. фебруара свечаној Светосавској академији у Штутгарту (Савезна Република Немачка), коју су организовали наставници и ученици српске допунске школе “Вук и Доситеј“. Уз делегацију из Србије, манифестацију је посетио и директор Републичког педагшког завода Републике Српске, Предраг Дамјановић.

Представници Министарства боравили су у Штутгарту од 2. до 4.  фебруара  и том приликом обишли и изложбу „Језик је хранитељ народа“ коју је организовао Музеј Вука и Доситеја из Београда. Музеј је у оквиру манифестације организовао  и предавања и образовне радионице за ученике и њихове родитеље,  како би се боље упознали са животом и стваралаштвом Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића.

Делегација МПНТР je у Штутгарту боравила на позив Савета родитеља и Школског одбора српске допунске школе “Вук и Доситеј”. Циљ посете био је да се укаже на значај овог културног догађаја у дијаспори и доприносе бољем вредновању рада српске допунске школе, као и даљи вид сарадње ЗУОВ-а и Дијаспоре, с обзиром на то да је ЗУОВ штампао први број часописа, листа ученика допунске школе “Вид“.

Са великим задовољством Вам представљамо часопис „ВИД„, који је у поднаслову дефинисан као лист ученика „Школе Вук и Доситеј“ који чува српску традицију, културу и језик.

Часопис излази два пута годишње и каталогизован је у Народној библиотеци Републике Србије. Издавач је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, односно Завод за унапређивање васпитања и образовања Републике Србије.

Образложење концепције часописа:

Часопис је конципиран као модел неговања српског језика у непосредном раду са ученицима свих колега који спроводе активности по Посебном програму образовно-васпитног рада у иностранству на српском језику. Неке од рубрика су осмишљене као радни лист, тако да ће наставници бити у могућности да га користе као очигледно наставно средство, али и да креирају задатке који су се показали успешнима у усвајању потребног знања. Ученици у дијаспори ће моћи да својим прилозима потврде колико су овладали језиком, писмом, правописном нормом и биће поносни на своје прилоге у којима могу изнети став, размишљање и описати доживљено. Дакле, надамо се да ће бити стимулативан у коришћењу језика земље из које потичу, на понос учитеља, родитеља, свих нас!

Први број часописа је већином посвећен пројектним активностима које су биле назначене у лингвистичком раду и настао је као предузетничка активност ученика Фармацеутско – физиотерапеутске школе и ученика „Школе Вук и Доситеј“, који су учествовали у лингвистичком пројекту “ Речи које чувају језичко наслеђе“. Овај пројекат је део првонаграђеног рада “ Речи које чувају културну баштину“ Фармацеутско – физиотерапеутске школе, насловљен као рад од националног значаја , а реализован кроз низ активности које су биле фокусиране на развијање љубави, неговању и очувању језика у дијаспори.

Јелена Стојиљковић и Биљана Петровић