Категорија: Zavod

Српски клубови су најзначајнији фактор уједињења дијаспоре. Организатори су и учествују у великом броју манифестација у циљу очувања националног идентитета, традиције, језика и културе српског народа.

У таквим манифестацијама и прославама ученици Допунске школе на српском језику у покрајини Хесен и Баден Виртемберг, Немачка, активно учествују. Као део ваннаставних активности, важног сегмента рада школе, припремили су приредбе и представили се на најбољи начин као гости клубова.

Ученици Допунске школе на српском језику у Офенбаху и наставница Соња Зрнић, као и у Манхајму са наставницом  мр Ксенијом Гаћиновић су у Српском културном центру узели учешће у прослави славе клуба – Св.Сава.

Управа клуба Србија, из Ној Изенбурга, као и управа клуба у Манхајму је поводом Осмог марта организовала прославу у којој су се представиле и групе ђака из Ној Изенбурга и Диценбаха, а у Манхајму ученици из Манхајма. Програм је почео драмским текстом, који је наставница Соња Зрнић, користећи сегменте рецитација и текстова, искомбиновала у сценско дело. Ђаци су се потрудили да науче текстове и да песмом и игром измаме осмехе родитеља и свих присутних.У Манхајму су деца узела учешће у програму, која су га сама и водила и презентовала кроз игру, песму и драматизацију.

Ученици, родитељи, чланови клубова, јединствени су у процени да је сарадња клубова и Допунске школе на српском језику потребна и да ученици што чешће буду гости на манифестацијама. Новинска кућа Вести је објавила чланак и забележила неколико фотографија.

Тродневни семинар за саветнике Школских управа из Новог Сада, Сомбора и Зрењанина – део свеобухватног приступа који треба да обезбеди квалитетнију наставу Српског као нематерњег језика, одржан је у Ечкој од 3. до 5. априла. Семинар је подржала Мисија ОЕБС-а у Србији, а организован је у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Заводом за вредновање квалитета образовања.

Како би обележили двеста година од првог издања „Српског рјечника“ Вука Стефановића Караџића, ученици Допунске школе на српском језику у кантону Аргау, Швајцарска, учествовали су у етвининг пројекту под називом „Реч по реч – Наш мали Рјечник“. Етвининг (eTwinning) jeсте интернет портал који повезује запослене у школским и предшколским установама широм Европе и омогућава им да заједнички осмишљавају и спроводе пројекте, размењују идеје и примере добре праксе, повезују ученике и обогаћују наставу. У овај пројекат били су укључени ученици ОШ „Јован Дучић“ из Београда и наставник историје Весна Костић, ученици ОШ „Петефи бригада“ из Куле и наставник Татјана Вјештица, ученици ОШ „Иса Бајић“ из Куле и наставник Валентина Мујичић, ученици ОШ „13. октобар“ из Ћуприје и учитељица Катарина Милановић, као и ученици Допунске школе на српском језику кантона Аргау, Швајцарска, и наставник Татјана Хаџић Јововић. Током неколико месеци, од септембра 2018. па до јануара 2019. године, ученици су се упознавали са животом и радом Вука Стефановића Караџића и првим издањем „Српског рјечника“. Први део пројекта био је везан за сазнавање основних чињеница о раду Вука Ст. Караџића и првом издању речника, па су ученици израдили плакате, видео-снимке, ППТ презентације, које су затим качили на твинспејс платформу пројекта. Тако су сви учесници пројекта могли да виде радове и употпуне своја сазнања. У другом делу пројекта ученици су стварали свој речник и мали забавник, што је и био циљ пројекта. Старији ђаци су уз помоћ наставника бирали речи из Вуковог Рјечника и задавали из ученицима других школа. Они су затим те речи проналазили у Рјечнику и објашњавали их. На тај начин ученици су пре свега користили Вуков Рјечник, а затим су морали да разумеју и својим речима објасне одређене појмове и одреднице, што им је помогло и да усвоје нова знања о обичајима и култури српског народа. На пример, неке од речи које су ученици старијих разреда задавали и објашњавали биле су: Божић, Дечани, Ивањдан, вила, додоле, спаија, срез, чесница итд. Након што су добили задатке, ученици су писали одговоре и остављали их на твинспејсу, а резултат њиховог рада био је заједнички електронски речник http://anyflip.com/bjtp/mqxy.

Ученици млађих разреда такође су задавали речи својим вршњацима који су их објашњавали и илустровали. Када су добили задате речи од својих вршњака их друге школе, прво су писали шта мисле да те речи значе, тако да је било доста духовитих одговора. Затим су добијали листиће са одговорима и у групи покушавали да споје речи и праве одговоре. Када су уз помоћ наставника спојили права значења уз речи, добили су слике тих појмова и спајали их са речима. Цео процес завршили су цртањем једног од појма из речника. На тај начин научили су нека од мање познатих речи које немају прилику да чују у свакодневном говору. Резултат њиховог рада био је Мали забавник у електронској форми https://www.magglance.com/Magazine/bd16b3f2e808b37fe4e04a6108c4613d/white

Пројекат је закључен решавањем квиза, попуњавањем завршне анкете и евалуације. Резултати се налазе такође на твинспејсу пројекта. Учествовањем у овом пројекту ученици су имали прилику да на нетрадиционалан начин сазнају и науче нешто ново о Вуку Ст. Караџићу, да обогате свој речник и сазнају више о култури и традицији српског народа, али и да се упознају и друже са својим вршњацима у Србији и расејању.

Урош Петровић,  дечји писац , аутор квизова и друштвених игара за децу, открио је својим интересантним наступима публици у Лозани (16. марта) и у Цириху (17. марта) колико креативности и идеја и какво интелектуално благо се крије у сваком детету. Његови скоро трочасовни наступи, упркос дужини трајања све време су држали пажњу како деце, тако и одраслих. Малишани су активно учествовали у решавању загонетки, откривању сврхе загонетних предмета, а захваљујући Петровићевим чувеним методама да пробуди истраживачке и проналазачке потенцијале, показали су сву раскош своје маште и интелекта. Такође се истакла и њихова способност изражавања на српском језику.

Гостовање је одлично организовано пре свега захваљујући породици Андрић из Фрајбурга,  Кристини и Ненаду, и наставницима Српске допунске школе у Швајцарској, нарочито Снежани Шароњић која је била је била иницијатор гостовања и Ивани Петковић која је заједно са наставницима који раде у кантонима Цирих и Аргау организовала наступ у Цириху.

Наступима су присуствовали највећим делом ученици српских допунских школа у Швајцарској и њихови родитељи, а Урош Петровић је рекао да ће се увек радо одазвати њиховом позиву да им поново буде гост.

Ваннаставне активности су важан и подстицајан део рада са нашим ученицима у дијаспори и у њима радо учествују сви ученици, па и родитељи. У току школске године има их много, многе од њих захтевају подршку разних удружења и институција, а ученици кроз њих испољавају своје знање, креативност и утврђују своја осећања припадања и заједништва. Наставница Наташа Милићевић послала нам је свој извештај о ваннаставним активностима који је веома садржајан и показује учешће ученика у приредбама, припремању изложби радова, излетима. Од бројних активности овај пут издвајамо: драмске радионице и квизове и такмичења.

У организацији Српске допунске школе у Париском региону и Удружења „Србија” из Бондија одржане су четврте по реду Спортске игре, у оквиру којих је реализован турнир у малом фудбалу и крос.

У изузетном амбијенту стадиона „Лео Лагранж“ у Бондију, северном предграђу Париза, окупили су се ђаци који наставу на српском језику похађају широм Париског региона, у местима Бонди, Пјерфит, Обервилије, Ле Плеси Робенсон, Рони су Боа, Сен Мор де Фосе, Монтреј, Левалоа Пере и Париз. У прелепом сунчаном дану у спортским надметањима учешће је узело преко 100 ученика са родитељима.

Фудбалски део игара одвијао се у две категорије. У првој су одигране утакмице ученика од првог до четвртог разреда, а у другој мечеви ученика од петог до осмог разреда. У атлетском делу су одржане четири трке: за млађи, средњи и старији узраст, а спортски дух показали су и одрасли у великој трци.

Дипломе су добили сви учесници кроса, најбржи медаље, а првопласирани у старијем узрасту имаће прилику да бораве у кампу Кроса РТС-а крајем јуна у Сомбору. Имена победничких екипа и најбржих у кросу биће објављена на интернет страници Допунске наставе на српском језику у Француској. Удружење „Србија“ обезбедило је пехаре и медаље и организовало припрему српске хране и послужења.

Догађај је отворен певањем химне „Боже правде“ и заједничким фотографисањем. Поред националних обележја као што је српска застава, истакнута је и француска застава у знак традиционалног пријатељства. Присуствовали су и ђаци Французи са својим породицама. Они уче српски језик као страни у оквиру допунске наставе и радо се одазивају оваквим окупљањима. Ученици су носили омиљене дресове српских спортиста и показали да љубав према отаџбини не гасне ван њених граница.

Ваннаставне активности као што је ова манифестација, покренута пре четири године, окупља српски живаљ, јача мотивацију и дух заједништва. Прилика да се дружи, игра, трчи и такмичи један је од догађаја када се говори српским језиком и снаже везе са отаџбином. Спортске игре српске допунске школе показују да настава на српском језику, поред образовне, има и кохезиону улогу.

Поводом Међународног дана поезије објављен је Зборник дечјих литерарних радова Српске куће из Пожаревца. Одабрани су радови тридесет седам младих писаца, аутора који наставу похађају у следећим групама Српске допунске школе ,,Свети Сава“ у Италији: Вићенца, Скио, Тори ди Квартезоло и Роверето, а које је послала Ивана Марјановић, професор разредне наставе.

,,Ученике подстичем да откривају љубав према азбуци као тајанственом кључу за улазак у свет књига, а наша радост је неописива јер смо уз помоћ магичног кључа закорачили у свет књижевности. У Зборнику су заступљени дечји радови, поезија и кратке приче. Ствараоци су деца школског узраста која захваљујући љубави према ћирилици и матерњем језику који уче, успостављају комуникацију са родбином и пријатељима. Мотивацију су налазили у бројним темама из завичаја, дома, живота у породици, стеченим пријатељствима. Радо изражавају своја осећања према родитељима, родбини, најбољем другу, кућном љубимцу или омиљеном фудбалском тиму. Подстицај за песме и приче било је и сунце и киша и пролеће и јесен, и јутро и вече. У њиховој машти и шума постаје чаробна.  Деца су на различите начине изражавала своја искрена осећања и дивљење лепотама своје домовине не заборављајући ни прошлост свога краја ни вредности традиције“, каже учитељица Ивана, поносна успехом својих ђака.

У оквиру пилот-пројекта, везано за Међународни дан матерњег језика, у школи  Scuola secondaria di I grado Giacomo Zanellа у Арзињану у Италији, 7. марта  2019, професорка Јелена Јовановић, представила је Српску допунску школу ,,Свети Сава“ у трајању од два сата. Предлог је потекао од  Јелене Јовић, мајке ученице из ове школе.           Шеснаесторо ученика (од којих је само једно српске националности) и њихов разредни старешина Лаура Фонсо, упознали су се са положајем и историјатом српске државе, видели неке од наших природних лепота. Такође су сазнали о времену и разлозима настанка наше дијаспоре у Италији, цркви и српској допунској школи под окриљем Министарства просвете Републике Србије. Ђацима су представљени највећи успеси српских научника, спортиста и младих математичара и физичара. Нису крили одушевљење нашим савршеним писмом. Представљена им је крсна слава као нематеријално српско благо под заштитиом УНЕСКО-а. Професорка Лаура Фонсо је исказала нарочито дивљење српском Министарству просвете, науке и технолошког развоја које брине о својој деци у дијаспори и омогућава им да науче оно што уче њихови вршњаци у отаџбини, како би им се могли прикључити у сваком тренутку школовања са важећом документацијом.

Позвала је да и следеће године Српска допунска школа ,,Свети Сава“ буде гост њиховој угледној школи, али да је у плану да се том приликом представи целом разреду, не само једном одељењу.

У Свечаној сали ОШ „Вук Караџић“  у Београду, Завод за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије, доделом награда успешно је привео крају конкурс „Сазнали на семинару – применили у пракси“. Овај конкурс спроведен је по осми пут и на њему су  позвани да учествују сви запослени у васпитно-образовним и образовно-васпитним установама, који су у претходних пет година стекли нова знања и вештине похађањем програма стручног усавршавања  одобрених  од стране Завода. Наставници, васпитачи и стручни сарадници из целе Србије на овом конкурсу приказују нова знања и вештине које примењују у свом раду. Присутне је о току конкурса и његовим резултатима известио Драган Ракита, руководилац Сектора за приправништво, менторство и руковођење, а директор Завода, др Златко Грушановић, доделио је прву, другу и трећу награду, похвалу и признања. Иначе, Завод радове са овог конкурса поставља на свој сајт у Базу примера добре праксе. Свечаност је завршена презентацијом три првопласирана рада, као и оних који су добили похвалу и признања.

Добитник прве награде је Драгана Дејановић Ковачевић, наставник ОШ „Иво Андрић“ у Београду. Добитник друге награде је Татјана Чубрило – Јовановић, наставник ОШ „22. октобар“ у Сурчину. Добитник треће награде је Звонко Гашпаровић, наставник ЕТШ „Михајло Пупин“ у Новом Саду, а добитник похвале је Ненад Пантић, наставник ОШ „Сава Шумановић“ у Земуну.

У Храму Светог архангела Михаила у Хамбургу од 8.2. до 11.2.  су се окупљали бројни Срби да уживају у свим садржајима које је понудио гостујући Етнографски музеј из Београда.

Музеј се одазвао колективном позиву Српске допунске школе “Јован Јовановић Змај”, Генералног конзулата Републике Србије и наше цркве из Хамбурга и организовао тродневну изложбу са радионицама за децу. Изложба под насловом “Дете и традиција” која је постављена у великој сали храма имала је едукативни програм намењен деци и младима с циљем да упознају српску културу као део целокупног светског наслеђа. Првог и другог дана су организоване и радионице за децу, а трећег дана предавање за одрасле. Гошће из музеја биле су:  директорка музеја Тијана Чолак-Антић, Ана новаковић и Маша Перуничић.

Свечаном отварању су присуствовали бројни ђаци и родитељи којима се најпре обратила Лидија Ивановић, конзул, која је гостима пожелела добродошлицу и истакла одличну сарадњу између конзулата, школе и професорке Драгане Рашуо као и сарадњу са црквом и протама Синишом Вујасиновићем и Алексом Милинковићем. У име школе говорио је Василије Лалић, председник Савета родитеља поздрављајући гошће Тијану Чолак Антић, директора Етнографског музеја и кустоса музеја Машу Перуничић и Ану Новаковић.

Тијана Чолак Антић је организаторима даровала књиге и  детаљно објаснила да изложба обухвата део сталне изложбе Етнографског музеја из 2001.године када је музеј славио своју стогодишњицу, а обухвата културу Срба у 19. и 20. веку.

– Постављено је 15 парова великих фотографија народних ношњи: Колубаре, Срема, Баната, Бачке, Шумадије, Косова, Црне Горе, Западне Босне, Славоније и Далмације и фотографије кућа с ентеријерима динарског, моравског и панонског типа и једне градске куће. Постављени су и едукативни експонати и смеју да се дирају, а организовали смо и едукативне радионице у којима је учествовало око 100 ђака за два дана.

У радионицама је учествовало и неколико ђака Српске допунске школе из Бремена који су заједно с родитељима и учитељицом Милицом посетили изложбу и разгледали лепи Храм Светог архангела Михаила.
– Било нам је данас супер у Хамбургу – изјавила је Миа Марковић из Бремена при повратку у воз.
Славица Милутиновић, мајка Јелене Бикицки, каже да су сви имали шта да виде и науче.

– За децу је било важно што су доживела директан контакт с експонатима из наше културне баштине, што су учила играјући се и што ће имати дивну успомену на дружење са земљацима.

На изложбу је из Кила, с родитељима дошао и Филип Мајсторовић, бивши ђак Српске допунске школе

За хамбуршке ђаке је изузетно корисно и занимљиво било што су учествовали у радионицама које су организоване сваког дана у два термина у три групе формиране према узрасту, са по 9 учесника са којима су истовремено радиле Маша Перуничић, Ана Новаковић и Тијана Чолак Антић. Ова радионица је обухватала пет делова: игра меморије (тема је бајка и српска традиција и цртежи инспирисани фрескама), ношње, становање, Божић и слава. Да би се лако комуницирало, сваки учесник је око врата носио “медаљон” са својим именом које је исписао ћирилицом.
Ђаци су с великом пажњом и одушевљењем решавали задатке, откривали скривене шаре на изложбеним експонатима, а на крају је сваки учесник добио грудвицу квасног теста са задатком да умеси свој славски колачић и да га украси изабраном фигуром птице, плетенице, грожђа, од бесквасноог теста, коју ће сам моделовати.

Тепсије пуне малих славских колачића стављане су у вруће рерне у кухињи храма и са нестрпљењем се чекао завршетак печења као крунисање успешног рада. Свако је својој кући понео мали славски колач, симбол српске културне баштине, са осмехом успеха на лицу.

Ученици су извели пригодан програм који је завршен наступом Српског културно уметничког друштва Младост. Ђачки програм је водио ученик Лука Ивановић, а у њему су учествовали: сестре Дробњак, Данило и Исидора Стојановић, Касија Давидовић, Лазар Тасић и Михајло Поповић рецитујући пригодне стихове и група најмлађих ђака изводећи песму “Пекарчић”.
Гошће су о својим утисцима говориле и у емисији „Србија на вези“.

https://youtu.be/6wMm4yYnjzY